Energija vetra

      —Energija vetra je mehanička energija (kinetička). U upotrebi je od srednjeg veka u pokretanju vetrenjača i brodova jedrenjaka. Savremene elektrane na vetar efikasno pretvaraju mehaničku energiju u električnu. Električna energija koja se dobija na ovaj način malo je skuplja od one koja se proizvede u termo-elektranama. Od 1980. godine kapaciteti elektrana na vetar su povećani za više od 3000 puta, naročito u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Elektrane na vetar ne zagađuju vazduh hemikalijama, ali su veoma bučne. Postavljanje više elektrana na manjem prostoru daje bolje i efikasnije rezultate eksploatacije.

Energija vetra snabdeva 57 milio-na domaćinstava u Evropskoj uniji.U Srbiji još uvek nisu izgrađene „plantaže vetrenjača”, niti se vetrogeneratori postavljaju na krovovima stambenih zgrada, kao npr.u Beču,i po dvorištima porodičnih kuća. Ali osnova za korišćenje energije vetra postoji – u Subotici je izgrađena fabrika za proizvodnju vetrogeneratora.

Ljudi koriste energiju vetra barem 5500 godina, neki od primera je da se čamac sa jedrima koristi barem 5000 godina i arhitekti su koristili upravljan-vetar za prirodne ventilacije još u antičko doba.Korišćenje vetra da se obezbedi mehanička energija je došlo negde kasnije u antici.
U staroj Persiji,vetrenjače sa vertikalnom osovinom, na pola zatvorene (tako da vetar potiskuje samo jednu polovinu rotora) i ravnim „jedrima“ se koriste bar od 200. godine nove ere.
Praktične vetrenjače slične konstrukcije su napravljene u Avganistanu u 7. veku.Sa Bliskog istoka, ideja se proširila do Evrope i vetrenjače za mlevenje zrna u brašno ili pumpanje vode su zabeležene u 12. veku u Engleskoj i Holandiji.
Do 19. veka vetrenjače su rasprostranjene po čitavoj Evropi i donesene su i u Severnu Ameriku.
Krajem 19. veka energija vetra se počela koristiti i za proizvodnju električne energije,ali uglavnom u malim lokalnim postrojenjima do naftne krize 1973. Posle krize,dolazi u nizu zemalja do užurbane aktivnosti za iskorištenje energije vetra za proizvodnju struje. Sa usponima i padovima, vezanim uglavnom za rast i pad ciena nafte,razvoj se naročito ubrzava posle 2000. sa neprekidnim rastom cena nafte.